Ulazno izlazne naredbe

Pre nego što se osvrnemo na ulazno-izlazne naredbe jezika C++ , potrebno je objasniti prvo šta su to biblioteke u kojima se, između ostalih, nalaze i ove naredbe.

Na početku pisanja programskog koda potrebno je uključiti (pozvati) odgovarajuće biblioteke koje sadrže funkcije koje su nam potrebne u našem programu. Ovo radimo pomoću ključne reči #include, a naziv biblioteke upisujemo između < i > – (#include <iostream>).

Biblioteke koje ćemo koristiti su:

iostream (standardna) – ova biblioteka sadrži naredbe za standardni ulaz i izlaz (koristićemo je u svakom programu – naredbe cin i cout)
cmath – biblioteka sa matematičkim funkcijama (abs() – za izračunavanje apsolutne vrednosti, sqrt() – za računanje kvadratnog korena , i mnoge druge)
fstream – biblioteka sa funkcijama koje se odnose na rad sa datotekama (upis i čitanje fajla)

U ovom poglavlju ćemo se pozabaviti prvom bibliotekom, dok će o druge dve biti više reči kasnije. Biblioteka iostream sadrži dve naredbe koje ćemo gotovo uvek koristiti, a to su cout – naredba za standardni izlaz (ispisivanje na ekranu) i cin – naredba za standardni ulaz (zadavanje vrednosti promenljivoj). U opštem slučaju, ove naredbe u okviru programa izgledaju ovako:

cout<<ono_sto_se_ispisuje_na_ekranu; ili cout<<ono_sto_se_ispisuje_na_ekranu<<endl;
cin>>vrednost_koju_dodeljujemo_promenljivoj;
Prilikom upotrebe naredbe cout koristimo <<, a prilikom naredbe cin koristimo >>.

Takođe, u drugom primeru za cout naredbu se pojavljuje naredba endl. Često se javlja potreba da se nakon ispisa nekog sadržaja na ekranu pređe u novi red. Naredba endl nam omogućava upravo to – prelazak u novi red.