Uvod u programski jezik C++

Da bismo saopštili računaru šta je potrebno da uradi to moramo da uradimo na njemu razumljivom jeziku. Pošto se jedini jezik koji računar razume ispisuje kao niz nula i jedinica, a jezik ispisan tim znakovima nije ljudima baš najrazumljiviji, naučnici su stvorili određene veštačke jezike koji su razumljiviji ljudima, a relativno se lako prevode na „jezik računara“ (mašinski jezik).
Jezike u programiranju možemo podeliti u tri grupe:

1. Mašinski jezik – sastoji se od niza bitova (cifara binarnog brojevnog sistema).
Ovo je jezik najnižeg nivoa.
2. Asemblerski jezik (asembler) – programski jezik koji mašinski jezik predstavlja u ljudima čitljivom obliku. Ovaj jezik je jedan nivo iznad mašinskog jezika. Koriste se za drajvere grafičkih kartica i mikrokontrolere.
3. Programski jezik – jezik kojim je moguće dati detaljne instrukcije računaru. On je višeg nivoa od asemblera i razumljiviji je čoveku. Programski jezici su definisani preko sintaksnih i semantičkih pravila koja opisuju njihovu strukturu i značenje. Sintaksa proučava pravila koja određuju kako se reči kombinuju u rečenice u datom jeziku. Semantika je nauka koja izučava značenje reči.

Programski jezici se, prema načinu opisivanja rada programa, dele na funkcionalne(JavaScript, Scala, Lisp itd.), proceduralne (C, Paskal, Basic), objektno-orijentisane (Java,Python, C++), strukturalne (SQL) i mnoge druge.

Za prevođenje sa programskog na mašinski jezik koristi se kompajler(engl. Compiler) ili programski prevodilac .

Kompajler je računarski program (ili niz programa) koji transformiše kôd jednog programskog jezika u drugi programski jezik. Kôd koji se prevodi obično se zove izvorni kôd, a kôd dobijen transformacijom mašinski kôd.

Organizacione celine C++-a su funkcije. Početna tačka izvršavanja programa je tzv. „glavna funkcija“ (engl. main), a celokupan program se organizuje u određeni broj drugih funkcija, u zavisnosti od potrebe.

Funkcija je izdvojena programska celina (potprogram) čiji je zadatak da na osnovu određenog algoritma transformiše određene podatke (parametre, argumente) u novi podatak koji se naziva rezultat funkcije.

Za pisanje naših programa u C++-u koristićemo Dev-Cpp – integrisano razvojno okruženje (IRO) za C i C++.
Pored ovog programa postoje i druga razvojna okruženja a moguće je i koristiti online compiler.