Paradigme programiranja i vrste podataka u Pajtonu

Pajton je kao programski jezik multiparadigmatičan. Ovo znači da je u stanju da podržava različite pristupe programiranja. U Pajtonu je moguće programirati u Objektno orijentisanoj paradigmi kao i na funkcionalno orijentisan način. Moguće je raditi metaprogramiranje i proceduralno programiranje.  Neke od drugih paradigmi je moguće upotrebljavati u Pajtonu putem raznih ekstenzija za Pajton koje su nastajale u proteklih tri decenije postojanja Pajtona.

Pajton nije strogo tipski jezik već spada u takozvane dinamičko tipske jezike, mada njegovi tipovi nisu toliko dinamički, kao u JavaScriptu – na primer. On koristi kasno vezivanje podataka za ime varijable što ga čini malo sporijim od strogo tipskih jezika, ali je ta brzina sa današnjim hardverskim osobinama zanemarljiva. Što se tiče memorije, poput svih novijih jezika, Pajton ima cikličnog sakupljača neupotrebljavane memorije, što znači da kod koji je upotrebljen jednom i više se ne koristi tokom ostatka izvršavanja programa se briše iz memorije i ne opterećuje kompjuter.

Vrste podataka u Pajtonu

Podaci u Pajtonu se dele na promenljive i nepromenljive podatke (mutable and immutable). Promenljivi podaci su oni čiju vrednost možemo da menjamo a da se njihovo fizičko mesto u memoriji ne promeni. To znači da oni ostaju tamo gde su bili upisani u memoriji prilikom proglašavanja, i prilikom menjanja, memorijski prostor se ili menja, ili dodaje/oduzima. Sa druge strane nepromenljivi podaci su oni koji kad god jednoj varijabli menjamo njenu vrednost, nova vredsnot biva upisana na drugoj memorijskoj lokaciji, i ime te varijable više ne upućuje na staro mesto u memoriji već na novo.

Medju promenljive vrste podataka spadaju:

Medju nepromenljivim vrstama podataka pronalazimo:

Klikom na svaku od ovih vrsta podataka možete pronaći dodatna objašnjenja na ovom sajtu.

Ovaj kratak program ukoliko pokretnete u Pajton terminalu videćete šta se dešava sa, recimo, celobrojnim brojevima kada im menjate vrednost:

number = 42
print(id(number))

number += 1
print(id(number))

Izlazne vrednosti će biti
1657696608
1657696640

Ovo znači da je za istu varijablu nakon promenjene vrednosti dodeljeno novo mesto u memoriji.