Prebacivanje iz dekadnog u binarni, oktalni i heksadecimalni brojevni sistem

Za obavljanje ova tri postupka potrebno je podsetiti se deljenja sa ostatkom (celobrojnog deljenja). Svako celobrojno deljenje može da se zapiše u obliku a : b = k(r), r < b, gde je a deljenik, b delilac, k količnik i r ostatak. Ostatak mora biti manje od delioca jer u suprotnom deljenje nije korektno izvršeno.

Primer: Podeli sa ostatkom 134 i 9.

U ovom primeru smo dobili količnik 14 i ostatak 8. To zapisujemo i ovako:
134 : 9 = 14(8)

Kod svih ovih konverzija vrši se deljenje sa ostatkom datog dekadnog broja osnovom sistema u koji se prebacuje, a zatim se tom osnovom deli dobijeni količnik i taj postupak se ponavlja dok se ne dobije količnik 0. Prilikom svakog ovog koraka pamti se dobijeni ostatak. Nakon toga se zapisuju ostaci počevši od poslednjeg pa do prvog i dobijeni broj je traženi dekadni broj. Predstavićemo ove postupke u sledećim primerima.

Prebacivanje iz dekadnog u binarni brojevni sistem

Prebaci broj 26(10) u binarni brojevni sistem
binarni

Prateći strelicu dobijamo traženi broj, tj. 26(10) = 11010(2)

Prebacivanje iz dekadnog u oktalni brojevni sistem

Prebaci broj 137(10) u oktalni brojevni sistem
oktalni

Rešenje je 137(10) = 211(8)

Prebacivanje iz dekadnog u heksadecimalni brojevni sistem

Kod ove konverzije potrebno je voditi računa o tome da se ostaci koji su veći od 10 zamene odgovarajućim heksadecimalnim ciframa od A do F.
Prebaci broj 949(10) u heksadecimalni brojevni sistem
hexa

Rešenje je 949(10) = 3B5(16)